SVETSKI DAN DETETA

Dana. 20.11., obeležavamo Svetski dan deteta. Ovaj datum je ustanovljen na Generalnoj skupštini UN 1954. godine, a na isti dan je 1989. godine usvojena je Konvencija o pravima deteta, prvi međunarodni dokument u oblasti ljudskih prava koji se posebno bavi decom.

Ipak, i pre ovog formalnog dokumenta, jedan neverovatan čovek je branio prava dece, i osmislio ono što predstavlja suštinu Konvencije, usred vihora Drugog svetskog rata.

Reč je o Janušu Korčaku, poljskom pedijatru i pedagogu, koji je strah i patnju deteta upoznao iz sopstvenog iskustva. Ceo svoj život posvetio je pomaganju deci i radu u sirotištu u zloglasnom Varšavskom getu, štiteći decu do poslednjeg dana.

Korčak je formulisao prva dečja prava: pre svega pravo deteta da bude onakvo kakvo jeste, da bude poštovano i da dobija aktivno, pozitivno razumevanje i toplinu. Svoje pedagoške ideje sprovodio je u sirotištu koje je vodio, kao i u radijskoj emisiji u kojoj je sa decom pričao o deci. Sirotište je pretvorio u “demokratsku dečiju republiku“, koja je imala sopstvenu samoupravu, dečiju skupštinu i “sud“ u kojem su deca sama odlučivala o kaznama za prestupe. U sirotištu je nastao i prvi list koji su pravila deca, “Mali pregled“.

 

 

Početkom Drugog svetskog rata sirotište je preseljeno u zloglasni Varšavski geto. Međutim, i u takvim uslovima, Korčak je nastavio sa svojim metodama vaspitavanja i ohrabrivanja dece za život u slobodi. Dok je sirotište premeštano, govorio im je: “Ići ćete na selo, to je razlog za radovanje.“

Januš Korčak je tri puta odbio mogućnost da spasi svoj život odlaskom iz varšavskog geta. Ostao je uz “svoju“ decu do samog kraja. Zajedno sa njima, 5. avgusta 1942. odveden je u logor Treblinka, i o njemu se više ništa nije čulo.

U vozu za Treblinku, doktora je, kao dečijeg pisca prepoznao jedan SS oficir i ponudio mu da napusti vagon i ode kao slobodan čovek. Korčak ga je upitao: “Da li i deca mogu da napuste vagon?.“  Kada mu je oficir odgovorio da ne mogu, on je rekao:“Onda ne mogu ni ja. Nisu svi ljudi nitkovi“.

Mnoge škole, sirotišta, trgovi i ulice nose ime dobrog doktora koji je rekao: “Kada se jedno dete smeje, smeje se ceo svet“.

U amanet nam je ostavio 10 pricipa vaspitanja, koji su predstavljali osnov za Konvenciju o pravima deteta:

1. Ne očekuj od deteta da bude kao ti ili kao ono što bi ti hteo da ono bude. Pomogni mu da ne postane kao ti, nego kao ono samo.

2. Ne traži od deteta nadoknadu za sve što si mu pružio. Dao si mu život, kako bi to moglo da se vrati? Ono će dati život nekom drugom, taj drugi će trećem. To je nepovratni zakon zahvalnosti.

3. Ne iskaljuj ljutnju na detetu da ti u starosti ne bi bilo gorko parče hleba. Jer što poseješ to će i da nikne.

4. Ne gledaj na njegove probleme kao da su zanemarljivi. Život je svakome dat spram njegove snage i zato veruja da njemu nije lakše nego tebi, a možda mu je i teže jer ono nema iskustva.

5. Ne ponižavaj!

6. Ne zaboravi da su najvažniji susreti jednog čoveka njegovi susreti sa decom.

7. Ne muči sebe ako nešto ne možeš da učiniš za svoje dete. Učini sve što možeš i biće dovoljno.

8. Dete je dragoceni pehar koji ti je život poverio da ga čuvaš i da u njemu održavaš stvaralački plamen.

9. Voli i tuđe dete. Nikad ne čini tuđem detetu ono što ne bi želeo da neko čini tvom.

10. Voli svoje dete kakvo god da je: netalentovano, nesrećno, i kad poraste. Raduj mu se u svakom obraćanju, jer dete je praznik dokle god je sa tobom.

Jedno od njegovih najznačajnijih pedagoških dela nosi naziv “Kako voleti dete“. Pisao je i romane za decu, a najpoznatiji je “Kralj Maćuš Prvi“.

 

Preuzeto: pertinitoys.com

Slične novosti

preloader